HiFi & Professional Audio Forum  

Razvoj tehnike stereo snimanja kakvog ga danas znamo

Hi-Fi komponente, iskustva, pitanja, saveti, komentari..
Post Reply

Topic author
mmilovan
srebrni korisnik
srebrni korisnik
Posts: 321
Joined: 10 Apr 2006, 15:31

Razvoj tehnike stereo snimanja kakvog ga danas znamo

Post by mmilovan » 16 Jan 2007, 03:58

Prenosim tekst sa jedne mailing liste, od čoveka po imenu Džon Hol (John Hall), koji je u svemu dirketno učestvovao, radeći sa inženjerom Kukom, koji je, oko 1954. snimio prvi stereo.

Članak predstavlja malu dopunu, inače veoma informativnim tekstovima Nikole Vukušića.


Možda će biti interesantno, posebno imajući u vidu da su koristili samo DVA mikrofona.

Omnija, kuglasta, znači ništa sa bubrežastom, figure 8 i sličnom karakteristikom.

Zamisao o velikoj zavesi koja bi apsorbovala nepoželjene refleksije i simulirala publiku u velikim dvoranama je ingeniozna priručna stvar.


Prevod:

"Radio sam sa Kukom u to doba. Razlika je u postavci mikrofona (naime, ovo pismo se odnosi na odgovor šta je binauralno, a šta stereo snimanje - prim. prev.). Binauralno je kada je razmak među mikrofonima 20 - 25 cm. Ovo je optimalna vrsta snimanja za kasnije slušanje uspomoć slušalica. Položaj za stereo snimanje određivao bi se najčešće "metodom" pokušaja i greške. Za manje grupe muzičara, mi bi merili fizičku širinu grupe, pa potom postavljali mikrofone udaljene na približno polovinu te mere. Za snimke klasične muzike na bini (u sali) tokom proba, išli bi unaokolo, dok ne bi pronašli dobru lokaciju za slušanje. Uvek smo koristili samo dva mikrofona (jer imamo samo dva uveta). Ovo bi obično bio dvadeseti red u publici. Mikrofoni su bili podizani tako da budu oko 3 metra iznad visine bine. U većini slučajeva imali bi najmanje dva uređaja za snimanje i mikrofona. Postavljali bi ih na različitim mestima. Uvek smo upotrebljavali omni mikrofone. Nismo imali multitreking ili prepravljanje tokom miksovanja (naknadno miksovanje). U većini dvorana obesili bi veliku zavesu sa plafona da simulira uslove sa publikom i da smanjimo reverberaciju. U nekim velikim dvoranama, reverberacija je bila toliko dugačka da sam mogao da zapalim cigaretu i povučem dva dima pre nego što bi prestala. Neki snimci pravljeni su tokom živih izvođenja. Publika je bivala upozorena da ne pravi buku. Nekoliko puta kada bi neko kinuo mi bi se vraćali nazad i ponovo snimali te delove, i kasnije bi ih umontirali. Isto bi bilo ako bi se desila greška tokom izvođenja. Negde sam radio podizanje nivoa (engleski "to ride gain" - prim. prev.) tokom snimanja da izdignem solo ili veoma tihe pasaže"

Post Reply