HiFi Cafe
 
 
1/11/2007.
Kolumne
- lični stav
- editorial
Testovi
- integr. pojačala
- preamp/amp
- zvučnici
- cd/sacd/dvd
- kablovi
- home theatre
- razno
Sistemi
- u poseti kod ...
- vaši sistemi
DIY
- projekti
- kit kompleti
Muzika
- recenzije
- prikazi/komentari
Intervjui
- tehnika
- muzika
Dokumentacija
- knjige
- stručna literatura
- autorski tekstovi
Adresar
- gde kupiti
- linkovi
O nama
- kako smo počeli
- kontakt
- impressum
 

Glavni meni: Testovi
Tema: USB Audio Converter
 

Novembar 2007.

Trends Audio UD-10 USB Audio Converter

piše: Miodrag Vasić
© HiFiCafe.NET 2007.



TA UD-10 "out of box"
>>kliknite na sliku<<
>>click on images for larger view
<<

Po otpakivanju kutije u kojoj dolazi ovaj proizvod sledi iznenađenje - Trends Audio UD-10 USB Audio Converter je manji nego što sam pretpostavljao da bi jedan audio uređaj mogao biti (ŠxVxD 75x50x125 mm), kućište je izrađeno u celosti od aluminijuma i odaje utisak kvaliteta. Na prednjoj strani se nalaze USB ulaz i mini stereo utičnica za slušalice koja se uz pomoć priloženog RCA adaptera može koristiti kao analogni izlaz kao i dioda (odaje svetlo plave boje) za indikaciju da je uređaj pod naponom.


Zadnja strana je u potpunosti nakrcana konektorima i tu se stvarno ne može ništa više dodati. Kako uz UD-10.1 ne ide propratno uputstvo posetio sam internet stranicu proizvođača da bi se bliže upoznao sa uređajem i saznao da su svi konektori na zadnjem panelu digitalni izlazi i to  dva  koaksijalna (RCA i BNC), jedan optički i jedan AES/EBU, tu se još nalazi i utičnica za eksterno baterijsko napajanje.


Proizvođač preporučuje upotrebu eksternog napajanja koje sadrži četiri punjive baterije od po 1,2V što daje ukupni napon od 4,8V i naglašava da bi upotreba klasičnih baterija AA od 1,5V (6V) mogla da ošteti uređaj. Kao alternativa u napajanju se može koristiti i USB kabel ali proizvođač napominje da bi moglo doći do 'zagađenja' signala u zavisnosti da li se na PC-u koriste i ostali USB izlazi. Licno sam se pridržavao uputstva i koristio eksterno napajanje, koje sa jednim punjenjem može da radi 16 sati.

Moja jedina zamerka se odnosi na RCA adapter, čiji su konektori nešto manjeg prečnika i nisu dozvoljavali upotrebu kvalitetnijih kablova (tri različita DiY sa srebrom kao provodnikom), koji su mi bili na raspolaganju jer nije bilo dobrog kontakta sa masom što se manifestovalo u vidu prekida napajanja kako preko USB-a tako i baterijskog, tako da sam prvih par dana koristio 2 "no name" interkonekta, a kasnije sam probao Audioquest Emerald sa WBT 0144, koji omogućava da se konektori stegnu i jedan DIY interkonekt sa VdH SCS18 i Korato konektorima (kopija WBT 0144).

Priključivanje UD-10.1 na PC ne predstavlja nikakav problem ali zahteva predradnje u vidu instalacije programa za podršku i reprodukciju, sve u cilju da se premosti Windovs kernel mixer (ovo važi za XP, koji je OS na mom PC-u a prema mojim informacijama Vista OS je po tom pitanju otišao napred i omogućava slušanje muzike bez problema). Instalirao sam ASIO4ALL (verzija 2.8b) drajvere, Foobar 2000(0.9.4.4) plejer, podršku ASIO za Foobar, odradio još par sitnih kopiranja i podešavanja u Foobar-u i slušanje je moglo da počne.

Za prebacivanje muzičkog materijala na PC sam koristio EAC (0.99pb3), koji u toj verziji ima i srpski a i podršku za FLAC audio kodek (1.2.0.a), koji se smatra jednim od najkvalitetnijih za kompresiju bez gubitaka( logično kada mu je i ime takvo free lossless audio codec) i to u WAV, nekopresovanom formatu i u FLAC formatu, kao kompresiji bez gubitaka. O većini ovih stvari ima dosta toga na internetu, a za više informacija predlazem da posetite na www.hydrogenaudio.org


Prvi dan sam započeo slušanje muzike, koja je već bila na mom PC-u u MP3 formatu čisto da se UD-10 usvira (ako je to uopste potrebno). Ovde se već posle nekoliko pesama pokazalo da MP3 nema potreban kvalitet iako je to bio MP3 u VBR-u (192-320 Kb/s). RHCP i Atomsko sklonište su zvučali kao demo bendovi koji nikada neće izaći iz garaža. Brišem listu MP3 pesama i u Foobar 2000 unosim FLAC i WAV. To sam slušao do kraja dana bez nekog napora i zelje da ocenjujem domete UD-10 ali je bilo obećavajuće, bez oštrine i tvrdoće tipične za dobar broj digitalnih naprava.

Ostatak sistema su činili:

SE pojačalo sa EL34 DiY by Ferenc Zoltan
Sony SCD 940
Fostex horne sa FE 166 E
VdH D352 Hybrid kao zvučnički kabel (direktno lemljen za drajvere tako da mogućnost zamene kabla ne postoji)

Drugi dan slušanja sam poredio WAV i FLAC formate. Svi CD-ovi sa kojih je "skidana" muzika su originali, a muzički materijal je bio šaren:

Luciano Pavarotti: "The Best"
Zvonko Bogdan: "Uspomena na vreme koje se sigurno ponoviti neće 1 i 2"
Leb i Sol: "Akustična trauma Live"
Smokie: "The very best of Smokie"
Vlatko Stefanovski & Miroslav Tadić: "Treta Majka (Live in Belgrade)"
Musica Jazz: "Kind of blue story"
AGB Series from jump to bop
Label bleu story
Jazz & Asia
Miroslav Čangalović: "Velike interpretacije"
Sample CD- Alpine/IRMA Recodrs/HiFiMedia
Andrew Lloyd Webber: "Requiem  / Placido Domingo & Sarah Brightman"
Anne Sophie Mutter/Wiener Philharmoniker/Levine: "Carmen-Fantasie"
Radmila Smiljanić: "Arije i duet"i
Ruski i Bugarski horovi: "Božićne pesme"

Slušao sam pesmu za pesmom WAV i FLAC i posle par sati i nekoliko pauza došao do zaključka da ne čujem razliku između ova dva formata što je interesantna opcija jer FLAC kao kompromovani zauzima znatno manje prostora na HD-u (negde oko 55% originala). Primećujem da je zvuk preko UD-10.1 dosta tiši u odnosu na CD i korigujem to na pojačalu, a tada se već može primetiti da tranzijenti gitare u pesmi "Jovano, Jovanke" (Stefanovski & Tadić) nemaju potrebnu brzinu i energiju, da visokima nedostaje finoće i detalja, kao da je zvuk u celosti zamućen. Oto je inace kasnije ulaskom VdH SCS18 kao interkonekta većim delom popravljeno.


Kaval Theodosii Spasova nema autentičnost i privlačnost koju pamtim sa koncerta u Sinagogi. Ženski vokal nema potrebnu toplinu i ima nazalan karakter (Radmila Smiljanić), sopran nije u potpunosti čist iako je čisto pevanje (po meni) glavna karakteristika ove umetnice. Jestofunk ("Can we live") nema potrebnu energiju i dinamiku a bas je plići i sa smanjenim volumenom. Svi navedeni minusi bivaju zaboravljeni kod grupe Smokie jer sa UD-10.1 zvuči bolje nego sa CD-a (kod mene u sistemu ovaj CD je prosečan a kada smo ga slušali na Lowther-u EX2 u Hedlund horni zvučao je toliko jadno da smo ga posle 2 pesme izvadili i nikada više nismo probali da ga slušamo).

Treći dan, ozbiljno slušanje i komparacija sa kućnim Sony SCD 940, a testu prisustvuju i Igor (Kesić), Laci (Čorba Laslo) i Feri (Ferenc Lazar, autor pojačala SE34). Slušali smo UD-10 oko sat i po i onda je Feri rekao: "sve je to lepo 'ajde da čujemo Sony da vidimo kako stoje stvari". Puštali smo pesme istovremeno i na selektoru ulaza birali UD-10 ili CD, slušajući "Minor swing" (The Django Reinhard Festival) Feri se prvi oglašava i kaže: "UD-10 je sporiji, dinamika mu je slabija i nema emocija", Igor: "stereo slika sa CD-a je šira, raspored instrumenata u prostoru precizniji", Laci: "Ne znam kako da definišem ali mi u zvuku UD-10 nešto nedostaje".

Govoreci terminima vezanim za umetničko klizanje - tehnički je u redu, ali umetnički "dojam" kod UD-10 nije upečatljiv i neke od najboljih osobina kombinacije SE pojačala i širokopojasnih zvučnika ne dolaze do izražaja (za mene su to pre svega: muzikalnost, iluzija prisutnosti izvođača i emocije). Do kraja dana smo preslušali manje više sve od ranije pomenutih albuma i utisak je ostao isti UD-10 nedostaje završni udarac da bi mogao da konkuriše CD plejeru (u ovom slučaju jedan prosečan primerak srednje klase).

Četvrti dan, konačno pronalazim adekvatne konektore u dve varijante, prva Audioquest Emerald sa WBT 0144, ali se ovaj interkonekt nije uklopio jer već sam ima zatvoren karakter i sa njim UD-10 gubi na detaljima, a zvuk je mutan i zatvoren, druga kombinacija DIY sa VdH SCS 18 je pogodak i novi interkonekt sa poznatim materijalom unosi poboljšanja u celom opsegu a najviše dobija visokotonsko područje koje je sada transparentnije i otvorenije sa detaljima koje do tada nisam čuo, glasovi su artikulisani, sa finom dozom topline i bez nazalnosti, bas je dublji ali još uvek bez potrebne težine. Moj utisak je da bi uz adekvatan interkonekt razlika u odnosu na CD plejer bila manja, moram da naglasim da uz pojačalo SE 34 srebrni kablovi nisu dali očekivani rezultat i VdH SCS18 se pokazao boljim (za razliku od istog sistema sa Pointe Simom, kada je srebro bilo neprikosnoveno). 

Rešavam da i softverski pokušam da izvučem maximum iz UD-10, naime u Foobar plejeru postoji mogućnost zvana "Replay gain" u dve varijante: standardna-radio i audiofilska mogućnost pojačanja signala, autor softvera kaže da nisu svi muzički materijali snimljeni na istom nivou, kada je jačina zvuka u pitanju i da se ovim putem to može korigovati.


Druga opcija je bila uvođenje Foobar equalizera u igru, equalizer u ovom plejeru je neobično bogat sa 18 frekvencija i mogućnošću jačanja ili slabljenja signala za 20dB, znam da ću zbog ovoga biti anatemisan kao audiofil ali kako su ova podešavanja u digitalnom domenu mislim da to ne mora da bude loše, a nudi mogućnosti podešavanja, koje su za standardne CD plejere naučna fantastika. Rezultat "igranja" u sledećih par dana je bio napredak u zvuku i uspeo sam da slušajući Zvonka Bogdana u pratnji tamburaša osetim 'atmosferu kafane' u najboljem smislu reči, "osam tamburaša" i pevač su bili u mojoj sobi. Anne Sophie Mutter konačno dobija šansu da pokaže koliko dobro violina može da zameni sopran (Carmen-Fantasie).

Trends USB convertor UD-10 je zanimljiva "napravica", sa zanimljivom cenom, ako se koristi kao DAC ne može da parira prosečnom CD plejeru srednje klase, iako ne pati od digitalnih simptoma i može da se sluša na duge staze. Zbog toga ga nisam testirao sa Karan KAi 180 i SET sa 6C33C (u kombinaciji sa Scan Speak  i Lowther EX2), jer mislim da ne bilo fer stavljati ga u referentne sisteme. Mogao bi da bude idealan frontman u sistemu broj dva ili kod nekog čije ambicije nisu prevelike i da mirno sačeka dolazak kvalitetnog externog DAC-a, jer vic je u nečem drugom: UD-10.1 i nije namenjen da bude DAC već da premosti vezu PC -DAC i da nekome ko ima dobar externi konvertor omogući povezivanje sa PC-jem. Odnosno zamišljen je kao međukonvertor, da digitalni signal iz PC-a preko USB-a prebaci u neki od standarnih digitalnih izlaza i vrlo je dobro opremljen po tom pitanju.

Da ponovim na zadnjoj strani uređaja se nalaze svi mogući digitalni izlazi: optički, koaksijalni (RCA i BNC) i AES/EBU i zato su rezultati testa pod znakom pitanja. I dalje stojim iza onog što sam čuo i napisao ali mogućnost analognog izlaza je sporedna funkcija kod ovog uređaja i samo test sa externim DAC-om bi mogao da pokaže stvarne vrednosti  Trends-ovog uredjaja. Na moju veliku žalost niko od mojih prijatelja (a ni neprijatelja) u Zrenjaninu nema externi DAC ili CD sa digitalnim ulazom (gostovao je Altmann DAC na kratko, ali ne u isto vreme) i dvoboj PC – CD ostaje za neku drugu priliku.  


vrh strane



Pošaljite vaš komentar:
komentar@hificafe.net


 
   

Copyright © HiFi Cafe, 2005-07.
Sva prava zadržana.