HiFi Cafe
 
 
23/7/2006.
Kolumne
- lični stav
- editorial
Testovi
- integr. pojačala
- preamp/amp
- zvučnici
- cd/sacd/dvd
- kablovi
- home theatre
- razno
Sistemi
- u poseti kod ...
- vaši sistemi
DIY
- projekti
- kit kompleti
Muzika
- recenzije
- prikazi/komentari
Intervjui
- tehnika
- muzika
Dokumentacija
- knjige
- stručna literatura
- autorski tekstovi
Adresar
- gde kupiti
- linkovi
O nama
- kontakt
- impressum
 

Glavni meni: Kolumne
Nedeljom u 22
 

23. jul 2006.

Hi–Fi  Lanac - Ton filma (2. deo)

piše: Nikola Vukušić *
© Nikola Vukušić & HiFiCafe.NET, 2006.


Sredinom 80-tih god. prošlog veka filmska i televizijska industrija imaju ogroman auditorijum širom sveta, već pomalo razmažen i vazda zahtevan. Amerika kao svetski lider ovih medija to shvata najozbiljnije. Poslenicima filma i televizije potrebno je da poboljšaju: kvalitet tona, slike i promene geometriju ekrana. Oba medija imaju za dominantu sliku, ali težište boljitka prebacuju na ton. Valjanih razloga ima više.

Kinematografija još ima primitivan optički tonski zapis, i traljavo očitavanje tona sa ograničenom amplitudnom karakteristikom do 8.000 Hz.

Televizija često nije u zadatim normama iz oblasti tona, ali nekako se uklapa, od 50Hz do 12.500Hz. Razlog ove degradacije potiču od nelinearnosti svih elemenata pri pojačanju i modulisanju, i to na strani predaje i na strani prijema. Za elektronske komponente znamo da su nelinearne, ali se trudimo da radna tačka bude u središtu linearnog dela radne karakteristike. Na emisionoj strani to projektuju i fabrikuju surovi profesionalci. Relejne veze i predajnici smatraju se po svojim karakteristikama, visoko profesionalnim uređajima. Na prijemnoj strani stanje je drugačije, jer je izbor prijemnika prepušten pojedincu.

Mnogo toga još je prisutno, a uvek je ograničavajući faktor: novac. Ova činjenica se mora premostiti dogovorom svih zainteresovanih i ostvariti značajan napredak za boljitak tona. Primeniti novotarije kako bi videoindustrija po kvalitetu pratila kvalitet zvuka Hi-Fi uređaja. Večno kaskanje, daleko, iza Hi-Fi-a namrgodilo je čelnike i ,,Nova tehnologija” mora biti novi medijski izum koji će transformisati televizijsku i filmsku industriju. I svi se slažu u jednome: "Njegovo Veličanstvo Gledalac mora biti zadovoljen”.

Veliki doprinos u promovisanju kvalitetnog tona dao je MTV kanal. Ta stanica 24 sata emituje spotove i koncerte u stereo tehnici visokog kvaliteta. Ceo lanac snimanja, obrade i daljeg emitovanja na predajnoj i prijemnoj strani je analogna tehnologija. Usavršena do krajnjih granica dala je maksimum mogućeg, i neohodna je njena zamena u svim segmentima. Jedina alternativa je digitalna tehnologija sa kojom se u više oblasti uveliko eksperimentiše, i to uspešno. Japanci tiho rade, ćute i čekaju svoj momenat.

Američko ,,Nacionalno udruženje radio i TV stanica” sastaje se sredinom 1985. godine, i definiše boljitak tona imajući u vidu iskustva 60-tak TV predajnika koji emituju stereo ton.

Najveće iskustvo ima stanica iz Holivuda, jer je u epicentru uvek trusnog grada i njegove industrije. TV KCET ima za prvog tonca Tom Ancell-a vlasnika tri prestižne nagrade ,,Emmy”. S njim na čelu od šezdesetih emitovali su sistemom PBS. To je istovremeno emitovanje slike na TV-u i stereo tona na radiju.

Teško je sinhronizovati magnetoskop (slika) i magnetofon sa dvokanalnim tonom. Uvek je nešto malo kasnilo. Neku godinu kasnije, primenom četvorokanalnog magnetofona Ampex, efekat kašnjenja (phasing) je otklonjen. Opet neku godinu kasnije (1968.) boljitak u odnosu signal - šum. Primenom Dolby – sistema za potiskivanje šuma postiže se zavidnih 50dB. Tom Ancell smatra ovo važnim, ali prihvatljiv odnos je veći od 65dB zašta je potrebno celih 70dB na nivou produkcionih karika.

Korak po korak, i 1985. imaju podršku Ampex-ovog 24-kanalnog magnetofona. Vrše se i eksperimenti sa Sony-jevim digitalnim procesorom, ali svima je jasno da je jedini napredak primena digitalnog tona. Pravi se projekat Digital Audio for Television (DATE).


Za potrebe fima razvijen je novi SMPTE standard koji digitalnom informacijom sinhronizuje razlikost brzina kod tona i slike. Ostvarena je mogućnost višekanalnog snimanja, i to prvi koristi Robert Altman u svom muzičkom spektaklu "Nashville". Visoki rafinman tonskih snimatelja u studijima rock grupa, ukazao je pravac i filmskim snimateljima tona. Ovaj momenat je dobro došao, jer se pomeraju granice, ne samo tehničke prirode, već i umetničke.

Sa SMPTE standardom nastaju i hitovi ,,Rat zvezda” i ,,Supermen”. Krenula je lavina novih filmova koji za osnovu imaju kvalitetan stereton i efekte. Iz te velike produkcije mnogi se brzo sa platna sele na TV ekrane. Holivud ima godišnju produkciju filmova od 350–400. Filmovi iz stare produkcije (cca. 13.000) su oštećeni vremenom, nemara pri uskladištenju, i velikog broja emitovanja. Pokušaji saniranja tona, na remek delima filmske umetnosti, ne daju odgovarajući efekat, i više su komercijalne nego umetničke prirode. Sve sabrano, jedna stanica koja emituje 24h, izvrtela bi sve te rolne za manje od godinu dana.       

To je ispod praga trpeljivosti auditorijuma, i televizija je prinuđena da sama proizvodi filmove. U prilog sopstvene produkcije ide i činjenica da prestižan film košta preko 100.000$ po minuti, a TV produkcija to uradi za deset puta manje novaca. Interesi filmske industrije i TV produkcije su isti i sve spekulacije su da se poveća produkcija uz neophodan kvalitetan ton.

Tako se išlo do prelomne 1985-te. Sa dostignućima, i iskustvima neophodno je primeniti nešto zaista revolucionarno zarad dobrog tona.

Gorko i skupo iskustvo emitovanja stereo tona sa dva ST predajnika takođe treba imati u vidu.

Kreće se odmah. Udruženje za standarde osniva posebnu grupu koja donosi sasvim nove, jedinstvene, standarde za emitovanje stereotona. Kao predlog dostavlja federalnoj komisiji za komunikacije. Sa novinom svi se slažu pa i Federalna komisija. Ovim je Amerika dobila novi televizijski standard koji se striktno poštuje i na predajnoj i prijemnoj strani.

Sve vreme, budnim okom, ove događaje prati japanska industrija elektronike i to u oba segmenta: profesionalnoj tehnici i zabavnoj elektronici. Japanci tu imaju gigante svetskih razmera i dobar motiv: ,,Profit”. Tržište vide globalno i nesagledivo veliko. Deceniju rada na digitalnoj tehnici ustupaju filmu a njega sele u kućni ambijent.

Amerikanci su bili zatečeni kad je "Sony" kupio najveći filmski studio Holivuda. Smatrali su da su tom tranžom izgubili nacionalnu vrednost. Nakon blagih protesta saradnja je bila neminovna, traje i danas i ne sagledava se njen kraj.

Sve ovo se događa na sveopšte zadovoljstvo svih, a nadasve Nj. V. Gledaoca.

Slušajući film ,,Bal na vodi” shvatio sam razliku koncertnih dvorana i bioskopskih sala. Pamtim je danas, ali koja vajda. Trebam se okupati, staviti kravatu, preći Savu, naći parking, a pritom dva sata ne smem ni grickati niti telefonirati.

Ne znam šta mi je danas, kad ovo pišem, možda ću već sutra da ispeglam kravatu i krenem preko Brankovog mosta.

Sledeći naslov je: MAGNETNI ZAPIS


*
Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu
e-mail:
tubelab@EUnet.yu



vrh strane



Pošaljite vaš komentar: komentar@hificafe.net
Posetite Forum


 
 




 
 
 
 
 

Copyright © HiFi Cafe, 2005-06.
Sva prava zadržana.