HiFi Cafe
 
 
28/5/2006.
Kolumne
- lični stav
- editorial
Testovi
- integr. pojačala
- preamp/amp
- zvučnici
- cd/sacd/dvd
- kablovi
- home theatre
- razno
Sistemi
- u poseti kod ...
- vaši sistemi
DIY
- projekti
- kit kompleti
Muzika
- recenzije
- prikazi/komentari
Intervjui
- tehnika
- muzika
Dokumentacija
- knjige
- stručna literatura
- autorski tekstovi
Adresar
- gde kupiti
- linkovi
O nama
- kontakt
- impressum
 

Glavni meni: Kolumne
Nedeljom u 22
 

28. maj 2006.

Hi–Fi  Lanac - Radio

piše: Nikola Vukušić*
© Nikola Vukušić & HiFiCafe.NET, 2006.

Tekuća 2006. je na svetskim prostorima posvećena Nikoli Tesli povodom 150 god. od rodjenja. Pod naslovom "radio" neizostavno se mora spomenuti Teslino ime i doprinos. Naš zemljak je zadužio žitelje planete nizom patenata, da bi se postigao sadašnji civilizacijski nivo, decenijama posle. Manje je poznat njegov doprinos prenosa signala ili energije radio talasima. Do tada je jedina komunikacija bila telegrafija, tj. digitalna Morzeova azbuka, ali žično prenošena.

Zarad razumljivosti i ograničenog prostora pišem hronološki i kratko.

-   1887. Tesla patentira sistem bežičnog prenosa električne energije.

-   1890. konstruiše i prezentira ,,Kalem četiri kola u rezonansi” embrion savremenih telekomunikacija.

-   1893. na ,,Franklinovom institutu” drži predavanje o prenosu na bilo koju distancu bez upotrebe vodova. Objasnio je da bi se uredjaj mogao nositi u džepu, bio jednostavan i jeftin, i bio od prvorazrednog značaja za prosvećivanje svih.  

-   1896. bežični prenos signala na udaljenost 32km.  

-   1904. stavlja u funkciju i promoviše, na Long Ajlednu, eksperimentalno telekomunikaciono postrojenje za prenos zvuka i slika.

"Vidovitost" daleke budućnosti bazirana je na Teslinoj genijalnosti, ali i saznanjima prethodnika.

-   1796. galvanska struja (Voltin stup) – Alessandro Volta

-   1820. zakoni elektromagnetizma i elektrodinamike – Andre Ampere

-   1826. srazmere izmedju napona i struje u kolu – Georg Simon Ohm

-   1831. elektromagnetska indukcija – Mihael Faraday, istovremeno, Joseph Henry

-   1888. eksperimentalna potvrda elektromagnetnih talasa – Heinrich Hertz

-   Doprinosi: Maksvela, Popova, Branlija, i dugog niza ne manje važnih pronalazaka i pronalazača.

-   12.11.1901. Guljermo Markoni je ostvario prenos preko Atlantika njemu i pripada patent za radio prenos.

Spomenuću i dva presudna dogadjaja za razumevanje euforije oko radija kao novog medija.

-   13.1.1910. direktan prenos iz Metropolitena ,,Kavalerije Rustikane” sa Enrikom Karuzom, slušalo se na kontinentu i do pola Atlantika.

-   1917. masovna primena ovog medija sa Lenjinovim proglasom: "Svima, Svima!".

Kao nov medij komunikacije, radio je prvo bio senzacionalistički predstavljen, da bi se tek u zlatnom dobu prepoznao kao kvalitet velikih mogućnosti. Postavkom radio drame na repertoar nastaje Radiofonija i postaje najmladja, osma umetnost.

Tako je i do danas.

Dvadesetih godina i onih do Drugog velikog rata popularnost Radija vrtoglavo raste a granice mogućnosti medija nisu u potpunosti još sagledive.

Tako je i do danas.

Iz tih vremena u Radio Beogradu, na vidnom mestu, pisalo je: "Ništa nisi radio ako ne javi radio".

Tako je i do danas.

Mi zaposleni govorili smo: "Radio ne radio svira Ti radio".  

Tako je i do danas.

U današnje vreme kad smo pod presijom i diktatom slika i poruka, radio pruža mogućnost da ne hodamo gluvi kroz svakodnevnicu i osetimo život koji kraj nas protiče.

 

RADIODIFUZIJA


Radio "Kosmaj"
Proizvodnja:
"Nikola Tesla" Beograd 1949.

Emitovanje programa (govora i muzike) preko radio stanica naziva se radiodifuzija. Ova novotarija s početka prošlog veka se primila i veoma brzo razvijala. Rad stanica u pogledu dužina talasa i snage u anteni reguliše se medjunarodnim propisima, kako ne bi zavladao haos u eteru. Već negde posle Drugog svetskog rata ponudjena nam je slika sa tonom, pa radio difuzni kvalitetni ton na UKT–u, sledilo je slika u boji, pa stereo prenos preko radija. Kada smo pomislili da je to dovoljan napredak za jedan vek, tu pred kraj stoleća sa zemaljske radio TV difuzije prevlače nas na satelitsku.

Ne možemo ni slutiti šta nas sve čeka u bliskoj budućnosti, jer je XXI. vek proglašen vekom komunikacija. U poplavi multimedijskih ponuda za nas audiofile je uputnije da se držimo zemaljske difuzije, jer ponuda sa neba nudi neslućeno mnogo specijalizovanih programa, a ovi traže neslućeno mnogo vremena.

Radio televizijski ton možemo podeliti po načinu obrade na amplitudno i frekventno modulisane. Amplitudno modulisani radio program emituje se preko predajnika za dugo, srednje i kratkotalasno područje. Na našim prijemnicima imamo najčešće samo srednje talase. Zbog velikog broja radio stanica na ovom području, medjunarodnim dogovorima je usvojen vrlo uzan frekventni opseg od 40-4500 Hz, sa dinamikom od najviše 45-50 dB. Osim ovih nedostataka amplitudno modulisani signal je osetljiv na smetnje, naročito na atmosferska pražnjenja i nedopustivo veliki šum koji se ne može eliminisati. Već zbog ovih ograničenja na srednjim talasima ne može se izvršiti Hi-Fi prenos audio signala. Osim toga emituje se samo mono program sa izuzetkom SAD, gde se početkom pedesetih godina počelo eksperimentalno emitovanje stereo programa sa dva predajnika. Do sredine devedesetih prošlog veka te stanice su redovno emitovale. Kažu da i danas, neke stanice u Americi, emituju stereo program na srednjim talasima.

Frekventno modulisani radio program, emituje se na UKT području, i zbog relativno malog dometa, najčešće preko mreže predajnika i repetitora. Ovde se muzika i govor mogu prenositi u frekventnom opsegu 30-15000 Hz, dinamikom od oko 60 dB i više, a moguć je prenos dva kanala, tj. stereofonija u radio difuziji. Najkritičnije pri ovakvom prenosu je odnos korisnog signala i šuma, ali je to prevazidjeno uvodjenjem preemfazisa kod predajnika i deemfazisa na strani prijema. Rešenje se svodi na izdizanje visokih tonskih frekvencija po nekakvom dogovoru, a na mestu prijema na njihovo potiskivanje. Kao krajnji rezultat dobije se poboljšani odnos signal–šum čime se zadovoljavaju Hi-Fi norme i u radiodifuznom prenosu.

Televizijski ton je takodje frekventno modulisan, i omogućava prenos zvučne informacije od 50-12500 Hz, u dinamičkom opsegu od 60 dB i više a moguć je i stereofonski prenos koji je vrlo zastupljen u svetu. Iako televizijski ton ne spada u Hi-Fi, tehnički parametri prenosa televizijskog tona omogućavaju kvalitetan zvuk. Slušaoci su ipak uskraćeni za kompletan doživljaj jer proizvodjači TV prijemnika ugradjuju nedovoljno dobre pojačavače i zvučnike. Zatim vrlo malo rastojanje medju zvučnicima, koje je uslovljeno širinom ekrana, osiromašuje tonsku pozornicu po širini, a treću dimenziju je nemoguće dobiti i kod najboljih primeraka televizora i audio snimaka.

Pojavom novih standarda mnogo toga je za "hajfiste" krenulo na bolje. Svet ima, a i mi radimo na uvodjenju stereofonije na TV. Najjače nadražaje daju kućni bioskopi sa agresivnim izborom efekata i muzike, ali uveren sam da i to nije kraj priče.

Proizvodjači tzv. zabavne elektronike su se postarali da usklade priključke, veličine signala i impedanse, te se sa TV tonom možete priključiti na svoj audio sistem. Zato nemojte sebi uskratiti niti jedno muzičko izvodjenje na TV-u,  a da ga istovremeno ne slušate na svom Hi-Fi sistemu.

Teško je poželeti život bez Radija a bez radio drame, nikako.   

 

Sledeći naslov je: IZVORI ZVUKA – Radio u nas

* Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu
e-mail:
tubelab@EUnet.yu



vrh strane



Pošaljite vaš komentar:
komentar@hificafe.net


 
 




 
 
 
 
 

Copyright © HiFi Cafe, 2005-06.
Sva prava zadržana.