HiFi Cafe
 
 
03/09/2006.
Kolumne
- lični stav
- editorial
Testovi
- integr. pojačala
- preamp/amp
- zvučnici
- cd/sacd/dvd
- kablovi
- home theatre
- razno
Sistemi
- u poseti kod ...
- vaši sistemi
DIY
- projekti
- kit kompleti
Muzika
- recenzije
- prikazi/komentari
Intervjui
- tehnika
- muzika
Dokumentacija
- knjige
- stručna literatura
- autorski tekstovi
Adresar
- gde kupiti
- linkovi
O nama
- kontakt
- impressum
 

Glavni meni: Kolumne
Nedeljom u 22
 

3. septembar 2006.

Hi–Fi  Lanac - Digitalni audio

piše: Nikola Vukušić *
© Nikola Vukušić & HiFiCafe.NET, 2006.


Otkada je Tomas Alva Edison pre 119 godina patentirao fonograf (gramofon kako ga mi zovemo) i pored stalnog usavršavanja, mehaničko akustični način pretvaranja tona je ostao isti - analogni.

I sledeći izvor zvuka magnetofon ima isti istorijat i sudbinu. Postignuti rezultati i dalja usavršavanja pokazaće da je analogna tehnika obrade tona dostigla svoj vrhunac, dok su naši zahtevi za kvalitetnom reprodukcijom išli dalje.

Na 20.-godišnjicu pronalaska audio kompakt-kasete 1983. god. Sony i Philips počinju sa serijskom proizvodnjom kompakt diskova. Prvi uredjaji sa digitalnom obradom audio signala bivaju namenjeni širokoj potrošnji. Od tada su svi izvori zvuka i njihovi prenosioci, zahvaćeni digitalizacijom, sa osnovnim ciljem da poboljšaju kvalitet zvuka.

Došavši do samih granica mogućeg u razvoju analognih audio sistema, interes se seli na davno poznati digitalni način obrade signala.

Digitalizacija nije produkt ovih, već po tehničkim merilima davnih vremena. Prvi kodovani digitalni sistem smislio je i realizovao  Samuel  Morse, i pokazao ga u Njujorku 1840. god. Njegov kodovani signal je azbuka sastavljena od crta i tačaka i danas je u upotrebi u radio-telegrafiji. Morzeova  kodovana azbuka ostala je tako dugo u upotrebi jer je prosta i jasno definisana, te stoga imuna na sve vrste smetnji, izobličenja i šumova. Za pretvaranje signala u digitalno kodovanu povorku i za obrnut proces, bio je neophodan čovek operator. Godine 1939. Alec  Reeves konstruiše prvi elektronski analogno-digitalni pretvarač.

Sa pronalaskom tranzistora i integrisanih kola, glomazne naprave se značajno smanjuju po gabaritu a dobijaju u pouzdanosti.

Već  1971. za potrebe BBC-a montira se kablovski sistem za digitalni prenos tona i slike izmedju studija i predajnika. Ne mnogo kasnije zatim inovira se digitalni magnetofon za potrebe studijske tehnike, a Japanci već eksperimentalno prave digitalne snimke na video rekorderima.

U opštem nastojanju za digitalizacijom audio tehnike pronalaze se i razvijaju postupci snimanja, prenosa i reprodukcije digitalno kodovanog  tonskog signala. Kao nosioci informacija  upotrebljavaju se magnetofonska traka, kaseta i digitalna ploča. Zapisivanje može biti spiralno (na ploči), longitudinarno ili segmentno (na magnetofonskoj traci). Način pisanja je prilagodjen mediju i količini informacija koje se žele zapisati. Učinjeno je i više pokušaja razvoja i prezentacije digitalnog audio zapisa na diskove.

Telefunken, JVC  i Pioneer nisu uspeli da privole ostale proizvodjače na podršku. Digitalni gramofon, kasetofon i magnetofon postali su standardna oprema u studijima za snimanje, a donekle i u tehničkim režijama za difuzno emitovanje programa preko satelita ili zemaljskih predajnih stanica.

Od 1985. god. Bavarska radio stanica emituje eksperimentalno digitalni radio-program sa predajnika kod Ingolstadt-a. Kroz stečena saznanja nalaze se načini da se ovakvi prenosi i dalje usavršavaju. Za satelitsku radiodifuziju dugo je prepreka bila upotreba nezgrapne parabolične antene za prijem signala. Zbog veličine i oblika bila je neprimerena za prenosne radio aparate i prijemnike u automobilima.

No i to je prevazidjeno - 1987. konstruisana je satelitska antena u obliku ravne ploče površine  35 x 35 cm. Dalja joj je prednost što se može praviti kao folija, znači saviti i smestiti u prijemnik, jer i delom pokrivena daje zadovoljavajući prijem. Za prijemnike u automobilu ugradjuje se u krovnu konstrukciju.

Najveći problem nije bio tehničke prirode već neophodno usaglašavanje stavova svih zamalja članica medjunarodne organizacije, pod imenom "Evropska komisija za poštu i telekomunikacije".

U sasvim bliskoj prošlosti u svim oblastima dogadja se ogroman pomak, a za nas audiofile od prvorazredne važnosti je  1982. godina. Tri svetska industrijska giganta holandski Philips, japanski Sony i nemački Bayer, razvili su kroz svoj zajednički projekat digitalni gramofon sa pločom prečnika 12 cm i predložili da se ovaj format usvoji kao standard. Projekat je većinski podržan, posao oko razvoja podeljen i prionulo se na rad.

Optička zvučnica sa laserom konstruisana je u razvojnoj laboratoriji  Philipsa. Sony razvija elektronska kola, digitalno-analogni konvertor i izlazni analogni stepen. Bayer promoviše Makrolom 2000, nov materijal za izradu gramofonskih  audio ploča – kompakt diska.

Tako je nastao zajednički proizvod, usavršen jednostavan sistem koji se sastojao od samo tri integrisana kola, čime je do krajnosti pojednostavljena proizvodnja i servis digitalnih gramofona.


Sledeći naslov je: Digitalna ploča


*
Autor je vlasnik i glavni konstruktor firme Tube Audio Lab
Web: www.tubeaudiolab.co.yu
e-mail:
tubelab@EUnet.yu



vrh strane



Pošaljite vaš komentar: komentar@hificafe.net
Posetite Forum


 
 




 
 
 
 
 

Copyright © HiFi Cafe, 2005-06.
Sva prava zadržana.