HiFi cafe
 
 
12/5/2005.
Kolumne
- lični stav
- editorial
Testovi
- integr. pojačala
- preamp/amp
- zvučnici
- cd/sacd/dvd
- kablovi
- home theatre
- razno
Sistemi
- u poseti kod ...
- vaši sistemi
DIY
- projekti
- kit kompleti
Muzika
- recenzije
- prikazi/komentari
Intervjui
- tehnika
--muzika
Dokumentacija
- knjige
- stručna literatura
- autorski tekstovi
Adresar
- gde kupiti
- linkovi
O nama
- kako smo počeli
- kontakt
- impressum
 

Glavni meni: INTERVJUI
 

Maj 2005.

HiFi+ magazine

A. J. van den HULStrast koja traje …

Pionir zvučnica i kablova A. J. van den Hul

razgovarao: Roy Gregory

Copyright © HiFi+, issue 37, 2005.



Roy Gregory:
Ono sa
čime bi želeo da započnemo razgovor vezano je vaše početke - dizajniranje sopstvenog profila gramofonskih igala. Kada i kako ste stigli do toga?

A.J. van den Hul: Sve je počelo u periodu kada sam kao kritičar bio pozvan od strane jednog nemačkog proizvođača zvučnica da posetim njihovu proizvodnju. On mi je pokazao svoj dizajn, koji je bilo nalik naoštrenom šrafcigeru, za koji je mislio da bi trebao da radi – ali nije bi siguran i zašto. Objasnio sam da to neće raditi zbog oblika (orig. cross-sectional shape) brazde, i dok sam mu objašnjavao shavtio sam da mora postojati idealno naleganje igle na brazdu gramofonske ploče, ali koje je različito od oblika koji pravi rezač (orig. cutter). Nedugo nakon toga, ležeći budan jedne noći oko 3 sata ujutro uspeo sam sebi da kreiram imaginaciju da ležim na dnu jedne dugačke brazde gramofonske ploče i posmatram kako se igla (orig. stylus) kreće kroz brazdu - šta je tu u redu, a šta nije. Tada sam dobio ideju da utisnem iglu tako da ostvari dužu liniju kontakta sa užom ivicom. Pomislio sam da bi to bio savršen oblik, što sam probao da i eksperimentalno proverim kod kuće. Prvo sam napravio model igle od drveta, brazdu sam napravio u buteru i krenuo da pratim trag u brazdi koju sam napravio. Na taj način sam mogao videti tačno koliko moj model uspeva da prati trag.

Nažalost, originalni proizvođač koga sam posetio nije mogao da iseče takav profil jer njegova mašina nije bila dovoljno precizna. Na kraju sam radio sa švajcarskim proizvođačem i napravili smo mašinu koja može da napravi iglu. Trebale su dve godine za to, ali u tom trenutku sam odlučio da napustim svoj dotadašnji posao kao kritičar i da pokrenem sopstveni biznis.

U početku, bilo je veoma teško ubediti proizvođače da razmotre predloženi dizajn gramofonske igle. Odgovor je najčešće bio da je oblik veoma oštar i da će takav dizajn "izgrebati" muziku. Neki su čak davali komentare da može doći do pojave dima ili strugotina poreklom od materijala od kojeg su napravljene ploče, ali ja sam znao da se to neće desiti – jer je bilo napavljeno da radi na drugačiji način. Na način na koji rade i dan danas, nakon 1,4 miliona igala prodatih širom sveta, za koje sam iskreno siguran da su zaslužne za poprilično zadovoljstva koje su pružile ljubiteljima analognog zvuka.

RG: Koja je bila prva kompanija koja počela da koristi vaš dizajn igle?

AJvdH: Bio je to Goldring. Model sa kojim su postigli izuzetan upseh je GL900IGC. Kada se ta zvučnica pojavila na tržištu niko nije mogao da kaže ništa protiv toga da moj dizajn igle neće raditi.

To je bilo negde oko 1980. i zainteresovanost je rasla svakim danom sve više i više do 1982. godine kada je promovisam CD i kada je došlo do kolapsa analognog sveta. Ali čak i tada bilo mi je jasno da zvuk koji daje moja igla je bolji nego što pružaju digitalni sistemi i odlučio sam da moram da pronađem, odnosno da postoje ljudi koji bi se složili sa ovim, tako da sam nastavio da radim na svom dizajnu zvučnice. Jednom kada imate iglu, ono što se samo po sebi nameće kao sledeći korak napred u mom slučaju je bila zvučnica. Prvo su to billi kalemovi koji namotavani za zvučnice, a uporedo sa time "slušajući" ožičenja unutar različitih modela zvučnica  krenuo sam u pravcu biznisa sa kablovima. Znači put je bio sledeći – od igle do zvučnica, od zvučnica do kablova, veoma logično u mom slučaju. 

RG: Kada ste prvi put napravili zvučnicu?

AJvdH: To je bilo 1980. god. u saradnji sa kompanijom EMT. Bila je to prva zvučnica koji sam uzeo i modifikovao. Ukupno je bilo 23 modifikacije na svakom EMT modelu i sve su bile veoma uspešne, pogotovo na američkom tržištu, gde se prodao veoma veliki broj. Počeo sam da dobijam polako sve više distributera širom sveta. Informacije se širila od usta do usta, uprkos brutalnoj sili koju su pružali Philips i Sony. Ove kompanije su mi čak ponudile i novac da prestanem sa svojom proizvodnjom. Kada sam rekao da mogu da zaradim daleko više para na godišnjem nivou od svog posla nego što mi oni nude, pitao sam ih zašto misle da bi inače trebao da prihvatim njihovu ponudu, na šta su odgovorili: "Bitno je da podržite CD". Rekao sam im: "Hvala, ali ne mogu da prihvatim to. Ja ostajem u analognom svetu" i mislim da se jasno može videti gde me je danas dovela ta odluka. Imam svoju zgradu, svoj biznis, svoju farmu i posla više nego ikada!

VdH DDTIIRG: Kada ste napravili svoju prvu zvučnicu po originalnom dizajnu, a na kao modifikaciju postojećeg modela?

AJvdH: Bio je to model DDT iz 1982. godine.

RG: Model koji oblikom tela zvučnice podseća na Benz-Micro?

AJvdH: Da, ona je bila napravljena od strane Benz-Micra i za svaki proizvedeni model oni su mi plaćali za autorska prava. Benz-Micro je zatim bio povređen u saobraćajnoj nesreći i primoran da proda svoju kompaniju. G-din Luchasek nije smatrao da ima obavezu prema ugovoru koji sam imao sa Benz-Microm i ja nikada nisam dobio zaostala sredstva na osnovu autorskih prava, ali sam nastavio sa nabavkom sitnih delova od njih. U svakom slučaju, međusobno više ne razmenjujemo tehničke podatke a ja u svojim proizvodima imam delove koji potiču sa raznih strana. Iako same zvučnice izgledaju spolja veoma slično, svako od nas ima svoje različitosti sa aspekta unutrašnjeg dizajna koji definišu razvojni put i dizajn svakog ponaosob. Od modela Frog pa nadalje, unutar zvučnica nema više istih delova. Srećan sam da spremam čorbu u svojoj kuhinji, dok on peče pitu u svojoj.

Delovi za Frog se isporučujuu od strane nekoliko prozvođača, a sastavljam ih lično u svojoj radionici.

VdH FROGRG: Da li su delovi za Frog zajednički sa delovima u mnogo skupljim modelima poput Grasshoppera i Colibri-ja?

AJvdH: Ne, iako Condor ima iste delove za magnet i prednji pol kao i Frog. Ali tamo gde Frog ima zatvoreno magnetno kolo, Condor ima otvoreno. Sistem za kalem je znatno drugačiji, suspenzija je takodje različita i zvučni rezultati su takođe drugačiji.

RG: Različiti elementi inicijano korišćeni za konstrukciju zvučnica poreklom su od Benz-Micra i drugih dobavljača, kasnije su ograničeni samo na delove koji su stizali od ovih potonjih i kao takvi su ugrađivani u skuplje modele tzv. open-body tipa zvučnica?

AJvdH: Tačno. Takođe, različita kućišta za Grasshopper, Black and White Beauties, Colibri i Condor su imala različite dobavljače, u zavisnosti od kog materijal su izrađena – metal, plastika, pa čak i drvo.

RG: Jedna od stvari koje su svakako fascinantne su vaša sposobnost da napravite zvučnicu koja odgovara ličnim zahtevima naručioca. Sposobni ste da modifikujete ili adaptirate konstrukciju tako da ona zadovolji tražene performanse. Koliki stepen varijacija je moguće da postignete unutar sopstvenog dizajna?

VdH COLIBRIAJvdH: Ekstreman. Kada proučavate zvučnice, što lično nikada nisam radio kroz teoriju nego samo kroz praksu i sa dosta razumevanja zakona fizike, to i nije toliko teško. Možete kreirati skoro svaki zvuk koji poželite. Ali znam (iz iskustva) da što ste zahtevniji slušalac, i vaše specikacije moraju biti u skladu sa time. Sagovornika pažljivo slušam, gledam ga dok priča, a ako još malo i znam kakav ste tip osobe, mogu reći: "Ovo je osoba takva i takva, ona želi ovakav zvuk".

RG: Gledajući vas dok radite u vašoj radionici, i dok slušate modele koje ste napravili za mene i Jasona (primedba: Jason Kennedy je jedna od saradnika magazina HiFi+), neverovatno je koliko stoji ono što upravo rekli i zahteve koje smo imali apropo zvuka koji želimo ...

AJvdH: To ne možete očekivati recimo od Ortofona. Niti od bilo kojeg drugog proizvođača zvučnica, jer oni jednostavno nisu zainteresovani za to.

VdH MC-10RG: To me navodi na pomisao da možemo da pričamo o "ugovorenim" zvučnicama, i ako sam dobro razumeo, to je nešto što možete da uradite za svakog kupca, na osnovu informacija koje vam prosledi?

AJvdH: Svakako. Ali naši distributeri možda i nisu tako zainteresovani za to. Za njih je MC10 – MC10. Lično, kada je god moguće želim da znam makar o kom tipu i modelu ručke kao i ostatka opreme je reč, u kom okruženju će svirati ta zvučnica, ali najčešće to nije moguće saznati. Ali ako kupac kaže "Ja uglavnom slušam ploče koje je objavila Decca" onda ja napravim MC10 za Decca vinilna izdanja. To je sasvim dovoljno kao informacija uz zahtev za izradu pomenutog modela zvučnice. Svakako da takva zvučnica nije momentalno raspoloživa za isporuku, ali vreme koje treba dodatno sačekati da se ista napravi, ne može se porediti sa onim što se na kvalitetu dobije kao finalni proizvod.


( kraj prvog dela intervjua >>)




vrh strane


Pošaljite vaš komentar:
komentar@hificafe.net


 
   

Copyright © HiFi Cafe, 2005.
Sva prava zadržana.